Bajker

NOVI PAZAR - Sveštenik Branislav Peranović već nekoliko meseci krstari drumovima na kultnom motoru “harliju dejvidsonu”, po čemu je jedinstven u Srbiji, a možda i čitavom regionu. Pogledi su, kaže, uvek upereni u njega, jer ljudi nisu navikli da vide sveštenika u mantiji na ovakvom prevoznom sredstvu. Pored toga, otac Branislav poznat je i po tome što već petnaestak godina u svom domu na Mokroj gori, na samoj granici s Kosovom i Metohijom, u blizini manastira Crna reka, pomaže narkomanima i leči ih. Danas radi sa oko 200 narkomana, a ima i rehabilitacioni centar za pomoć zavisnicima u Loznici.
- Već dugo sam ljubitelj motora, a to interesovanje delim i sa svojim šesnaestogodišnjim sinom. Zbog njega sam najviše i odlučio da kupim motor. Međutim, on je zainteresovan za čopere. Njemu sam nabavio motor koji je želeo, a sebi “harli dejvidson”, koji sam odmalena želeo da imam - priča otac Branislav i dodaje da posećuje moto-skupove i da je išao i na neka duža putovanja.
- Bio sam do Bosne, često njim putujem od Loznice, gde takođe boravim s porodicom, do Crne reke i natrag. Krstario sam njime uzvodno uz Drinu, a hteo sam i da odem na moto-skup u Sutomoru, ali me je vreme omelo.

INŽENJER AGRONOMIJE
Otac Branislav Peranović diplomirani je inženjer agronomije, a bio je prosvetni radnik i sportista. Služio je u većini srpskih manastira, a uporedo sa svojim eparhijskim obavezama lečio je narkomane.
Tvrdi da je lepo videti organizovane grupe bajkera, i da je to u svetu vrlo zastupljeno i vrlo poštovano. Nada se da će tako biti i kod nas.
- To što se bajkeri povezuju s razbojništvima, drogom, jeste besmislica - kaže na kraju otac Branislav.

Oca Branislava je ovaj čuveni motor privukao zbog toga što nudi “potpuno drugačiji pogled na život” i nema veze sa, kako on kaže, besomučnim jurnjavama.
- Taj motor je stvoren za putovanja kroz lepe predele. Idealan je za posete svetinjama. Nego, jedino je problem to što sam sa svojih pedeset godina malo mator za to - objašnjava otac Branislav.
Kaže da je rad s narkomanima i drugim zavisnicima vrlo stresan, pa je vožnja “harlijem dejvidsonom” neka vrsta oduška i opuštanja posle svega”.
Na pitanje odakle svešteniku novac za tako nešto, jer je reč o skupljem motoru, on kaže da ga je uzeo na otplatu i na poverenje, ali i da njegova cena zavisi od starosti i nekih drugih karakteristika. Priča da je zbog ćerke koja obožava konje i sebi nabavio jednog ata, da bih i s njom podelio interesovanja.
- Sa konja sam padao, ali s motora još nikad, i da bog da da ne padnem nikad. Iako kažu da su naši vozači bezobzirni prema motociklistima, nemam loših iskustava - naglašava ovaj sveštenik.
(Z. M. – SINA, Kurir)