Ukratko o špekulantima

Ukratko o spekulantima koji nam govore da svi podjednako treba da podnesemo teret krize koju su oni izazvali.

Međunarodni finansijski sistem se sastoji od 4 komponente:

• Pravog novca (power money), tj novčanica i kovanog novca.
• Plastičnog novca (broad money) tj čekova i kreditnih kartica.
• Osiguranog duga (securitised debt) tj hipoteka na kuće i ostalog „upakovanog” duga.
• Dogovorenih transakcija (derivatives) tj potpuno špekulativnog kapitala koji se zasniva na razmeni, obećanjima i budućom vrednošću akcija, sirovina, valutnih kurseva etc.

Pre tridesetak godina, keš (novčanice i novčići), plastične kreditne kartice i čekovi su činili skoro 100% svetskog kapitala.

Danas ovakav kapital čini samo 12% svetskog kapitala, što je zastrašujuće! 13% svetskog kapitala danas čini osigurani dug (securitised debt), dok 75% svetskog kapitala čine derivati, odnosno špekulativni kapital!

Problem svetskih finansija ima ogroman uticaj na svetsku ekonomiju.
Pre trideset godina realna ekonomija je bila veća od finansijskog sektora. Danas je svetski kapital 40 PUTA (i još jednom ČETRDESET PUTA veći od svetskog GDP (brutonacionalnog dohodka celog sveta)!!!! E sada, ono što se trenutno dešava je u stvari kriza osiguranog duga (13% svog kapitala na svetu),tzv sekjuritija.

Šta to konkretno znači?

Pa prosto. FED (federalne rezerve ili ti centralne banke Amerike - privatno vlasništvo par investicionih banaka) je posle de fakto sloma berze 11 septembra oborilo vrednost baznih kamata ispod 1% da bi sprečili neminovan ulazak u recesiju. Komercijalne banke su sledile taj potez i jeftinim novcem su zasuli Ameriku (a i ostali deo Anglosaksonskog sveta) sa idejom da podstaknu potrošnju koja je stala krahom IT kompanija (tj IT balon se izduvao). Glavni cilj im je bio tržiste nekretnina, jer bi time pospešili gradnju i zaposlenost, plus narod bi trošio pozajmljeni novac na opremanje kuća koje su kupili po skoro besplatnim kreditima. To je naravno izazvalo pravu jagmu za kućama, i zato što za zidanje treba vreme,kućama su krenule nenormalno da rastu cene. To je izazvalo pravi bum u gradnji kuća, milioni Amera su se zaposlili kao tesari, električari, itd, Vol Mart, target i ostali lanci su krenuli da prodaju na veliko opremu za te kuće i balon je krenuo da se pumpa. Kako plate Amerikanaca nisu rasle (satnica je manja danas nego pre 30 godina), bilo je potrebno da ne povećavajući plate radnicima, istima omogućite da kupuju stvari za kuću. Kako su cene kuća iz godine u godinu samo rasle, odgovor na ovo je bio očigledan: omogućiti da se ljudi zadužuju na ime ekvitija, tj cene kuće minus dug prema banci. Ovde dolazimo i do derivata tj do jedne od mnogih definicija ove teške špekulacije, odnosno do pojma „leverage” koji ne znam kako da prevedem, ali ću probati da objasnim na prostom primeru: Znači Džon Smit je kupio 2002 godine kuću za $100000, davši depozit od $10000 i uzevši kredit od $90000 od neke Američke komercijalne banke (recimo Kantrivajd).

Naredne godine ta kuća je već vredela $150000 zbog ogromne potražnje za kućama. E sada je Džon rešio da je proda i dobije on tih $150000! Sada on mora da vrati dug banci od $90000 i (namerno zbog jednostavnosti izostavljam kamate) njemu ostaje $60000, od kojih je $10000 njegovih i $50000 je zaradio za godinu dana! To je leveridž! I to je jedna od definicija derivata.

E sada se tržište zasitilo negde oko 2004 na 2005 i postala je ponovo opasnost da Amerika, koja ništa ne proizvodi, dodje opet u recesiju, koju je tako uspešno eskivirala 2001.

I sada su banke potpuno ukinule kriterijume kako bi balon nekretnina još više naduvali i počeli su da daju kredite za kupovinu kuća i ljudima koji ni teoretski nisu mogli da kupe sebi kuću. Tako dolazimo do toga da ljudi sa malim primanjima, bez ikakvog depozita za kuću dobijaju od banaka 100% kredita za kupovinu kuća koje su već preduvane (ne vrede tih para).

Pošto oni nemaju para da odplaćuju ni tako niske kamate, banke su se dosetile da im daju kredite sa obavezom da za prvih 3 godine otplaćuju samo kamate na hipoteku, a onda da počnu da odplaćuju i glavnicu i kamatu. I cene kuća su nastavile da rastu, jer se pojavio novi sloj ljudi na tržištu nekretnina, koji je do sada zbog niskih primanja bio u totalnom autu!

E sada dolazi najlepši deo: Amerika je sve zaduženija i zaduženija. Ne može da živi bez stranih kredita i investicija. Jedno od glavnih sredstava za privlačenje stranog kapitala su obveznice (bondovi) koje u Americi izdaje i njihova federalna država, ali i svaka od 50 država, pa čak i opštine!

Da bi privukle novi kapital (sveži) FED su morali da dižu kamate. Kako su se kamate dizale tako su se dizali i kamare kredita za kuće. I sada dolazimo do 2006 kada tržište nekretnina staje. Cene su i dalje stabilne ali ne rastu. Banke su ovakve hipoteke (morgidze) „pakovale” u tzv osigurane kredite (sekjuritis) i prodavale ih na finansijskom tržištu investitorima za keš! Kupci su bili uglavnom penzijski fondovi raznih država (po definiciji konzervativni) pojedinci, komercijalne banke. Uostalom, Standard i Pur su dali AAA rejting (solid like gold drugim rečima) ovim bezvrednim sekjuritijima, jer su to hipoteke na kuće, a kuće kao što znamo samo rastu (sic!).

E sada kreće drugi deo priče. Mnoge od tih sekjuritija Američke komercijalne i naročito investicione banke nisu imale vremena da rasprodaju strancima i sada su ostali sami sa bezvrednim hipotekama na milione kuća, koje ljudi koji nisu dali nikakvo učešće napuštaju, jer se nikome ne ispalti da otplaćuje nešto sto vredi mnogo manje od duga! Ono što stvar čini interesantnom je da sada počinju da bankrotiraju i ljudi koji su dali depozite, ali je zbog kontinualnog pada cena kuća, njihova vrednost takođe manja od hipoteke! Po Goldman Saksu takvih će do polovine iduće godine biti čak 40% svih kuca u Americi. Međutim, ni tu agoniji nije kraj.

Sada dolazimo do glavne glavobolje zapadnih ministara finansija: derivata koji cine čak 75% svog raspoloživog kapitala na svetu. Opisati šta je to je malo teže jer su ovu špekulaciju tako i dizajnirali genijalci sa Vol strita.

Po definiciji, derivati su finansijski instrument koji ne čini vlasništvo već OBEĆANJE da ćeš postati vlasnik!

Kao što i sami vidite, ulazimo u polje metafizike. Ima milion raznih derivata uključujući čak i meteorološke?!

Evo još jednog primera (osim onog više navedenog sa kupovinom kuće). Vi ste recimo Miškovic i imate sve vaše pare u evrima. Vi kupite akcije neke Američke kompanije i postanete suvlasnik. Kako je kompanija u Americi, dividente će se isplaćivati u Američkim dolarima. E, sada vi želite da se osigurate da će vaš profit za godinu- dve - pet biti u evrima isti bez obzira na kurs evra i dolara. Vi želite da osigurate, zagradite vaš profit (hedging) i onda idete na tržište derivata kod tzv hedge fondova koji tu vašu želju i ispunjavaju.

I verovali ili ne, banke, u prvom redu investicione, trguju ovakvim „obećanjima”. E sada, ovo sve ide lepo dok ima para i dok svi poštuju svoje preuzete obaveze. Šta će se desiti ako ovi hedge fondovi krenu da propadaju? Šta će se desiti sa 75% svetskog kapitala u tom slučaju? Odgovor na pomenuto pitanje je više nego jasan, imajući u vidu globalni svestski ekonomski potop koji se upravo pred našim očima odvija.