Nije lose ugledati se na “razvijeni svet” ali onda taj svet treba bar malo upoznati:

… Naime, 4. novembra, na izborima na kojima se birao predsednik SAD,
građani u tri velike savezne države, Arizone, Kalifornije i Floride,
izglasali su ustavnu dopunu po kojoj ne može biti legalnih brakova između
homoseksualaca.
Ovo je urađeno kao odbrana od snažnog pritiska tamošnjeg homoseksualnog
lobija, koji je preko sudova uspevao da dovede do legalizacije “gej-brakova”.
Reč je o tome da su ustavi američkih država napisani u doba kad se
podrazumevalo da je brak zajednica muškarca i žene. Stoga se u njima brak i
nije izričito određivao. Koristeći to, homoseksualni lobi je vodio duge i
uporne parnice sve dok ne bi našao sud koji bi kao “antiustavan” ocenio
odbijanje matičara da venča neki homoseksualni par. Iz toga bi, po načelu
precedentnog prava, proizilazila i legalizacija homoseksualnih brakova.
Jedini način za poništenje takve legalizacije bio je da se u ustavima
direktno propiše da se pod brakom podrazumeva samo zajednica muškarca i
žene. A promena ustava je bila moguća jedino referendumom.
Homoseksualni lobi je pokrenuo sve snage kako bi ustavni referendumi
propali. Samo za “ne-kampanju” u Kaliforniji skupljeno je 44 miliona dolara.
Veliki deo donacija došao je iz Holivuda.

Iako je, dakle, cela holivudska mašinerija stavljena u pogon “da se kaže ne
nejednakosti”, i pored velikih donacija, i pored snažne medijske propagande,
građani Kalifornije su ipak izglasali promenu ustava. Presudne za to bile su
akcije običnih, malih ljudi, kojima je dosadio teror “političke korektnosti”
(PK). Naime, homoseksualni lobi se u Kaliforniji toliko bio osetio jakim, da
je čak zahtevao da se iz bukvara i udžbenika izbace pojmovi “mama” i “tata”,
koje je ocenio kao “homofobične stereotipe” koji su “diskriminatorni za gej
i lezbo zajednicu”7. Umesto tih strašnih reči, trebalo je koristiti
politički znatno “korektnije” pojmove - “partneri”. To svakodnevno kinjenje
“normalnih porodica” – na poslu, u školi, preko medija – dosadilo je
građanima. Oni su rešili da nešto preduzmu. U Kaliforniji je na poseban
odjek naišla akcija porodice Paterson. Skromni bračni par ovih
četrdesetogodišnjaka, sa petoricom sinova, rešio je da priloži 50.000 dolara
od svoje ušteđevine kampanji za promenu ustava. “To nije bila laka odluka”,
rekla je Pam Paterson, “ali smo je morali doneti zbog dobra naše dece i
njihove dece”.

Tako je Kalifornija glasala za promenu Ustava. Ova pobeda je za
homoseksualni establišment bila veliko iznenađenje. Tim veće, jer se dogodila
na istim izborima na kojima je pobedio Barak Obama. Demokrate imaju i
zvaničan gej lobi u svojoj stranci – Democratic National Committee’s Gay &
Lesbian Americans Caucus. On za homoseksualce zahteva kvotu od 6-7% mesta na
stranačkim konvencijama, i traži da zvanična politika DS bude «odbrana
dostojanstva gej i lezbejskih porodica na isti način na koji brani
dostojanstvo ostalih ključnih biračkih grupacija». Pri tome se gej lobi u DS
poziva na istraživanja javnog mnenja u SAD, koja pokazuju da je na izborima za
federalni Predstavnički dom i za Senat, 2006. godine, 80% homoseksualaca i
lezbijki glasalo je za Demokrate. Zato se očekivalo da Obaminu pobedu prati
i ubedljivo odbacivanje zahteva za promenu ustava…

…Tako su homo-brakovi u SAD legalizovani još jedino u malenoj saveznoj
državi Masačusets.

…Tipičan primer tzv. evrolaganja. To je ono kad neko u svoju korist tvrdi
da je “svuda u svetu tako”, odnosno da “ako hoćemo u EU, onda to moramo da
prihvatimo”. Istina je, međutim, da su u EU istopolni brakovi priznati
jedino u Belgiji, Holandiji i Španiji, a da je u svim ostalim zemljama EU
brak definisan isključivo kao zajednica žene i muškarca.

Ako ovo imamo u vidu, niko više u Srbiji ne bi trebalo da naseda propagandi
tipa “tako je svuda u razvijenom svetu”. Nije “tako”. Naprotiv, u razvijenom
svetu vode se otvorene društvene debate i na referendumu razrešavaju
nedoumice, a ne donose se ustavi ili zakoni po preporuci nekakvih
nadnacionalnih, polubirokratskih tela. Srbija, naravno, mora i dalje da radi
na tome da obezbedi elementarnu sigurnost svojih građana. U tom smislu, niko
u Srbiji ne sme biti žrtva nasilja, pa ni zbog svog seksualnog opredeljenja.
Takođe, dobro je što u Srbiji homoseksualizam nije kriminalizovan, kao u
mnogim afričkim i azijskim zemljama. Ali, jedno je nemešanje u nečiju
privatnost i tolerancija prema različitim stilovima života, a sasvim drugo
nametanje jednog sistema vrednosti kao obaveznog za sve.