Otkriven novi kontinent

Juriš na „osmi kontinent”
Naučnici će pokušati da pokupe i recikliraju tepih plastičnog otpada veliki kao dve Francuske koji pluta Pacifikom

Grupa mornara, naučnika i zaljubljenika u okeane zaploviće ovog leta ka središtu Pacifika da bi proučili na koji način se može savladati njegovo najveće ruglo – tepih smeća veliki kao dve Francuske, koji plovi negde na sredini između Japana i Zapadne obale SAD, blizu Havaja.

Prva istraživačka misija u okviru „Projekta Kaisei” treba da utvrdi šta je sve potrebno za poduhvat kakav se nije sprovodio u takvim uslovima: u severnom tihookeanskom vrtlogu, koji zbog jakih morskih struja pomorci uglavnom izbegavaju.

Prva faza obuhvatiće dva „češljanja”, s ciljem da se iz okeana izvadi 40 tona plastičnog otpada i eksperimentalno reciklira u dizel gorivo.

Plutajući tepih smeća otkrio je američki kapetan Čarls Mur, kada je 1997. godine zalutao u severnopacifički vrtlog, a onda dan za danom plovio kroz masu plastičnih čepova, kesa i ostalih komada plutajuće plastike, pitajući se gde je kraj toj neočekivanoj morskoj nemani.

Slušajući priču o ostrvu plastike, ljudi su najpre pomislili da je reč o pravom ostrvu. U pitanju je, ipak, nešto što više liči na „čorbu” od sitnih komada plastike, koju čine dva dela, po jedan sa obe strane Havajskog arhipelaga.

Okeanograf Kertis Ebesmajer 15 godina je pratio gomilanje plastike u morima i kaže da je ovaj vrtlog kao živo biće, nalik na opasnu zver koja se kreće i stalno raste.

Pod dejstvom sunca i talasa, plastika se raspada na sitne komade. Pod površinom vode svetlucavi fragmenti nisu vidljivi iz daljine ni brodovima niti satelitima, tako da se jedino sa palube iz neposredne blizine može ispitati ovaj plastični kontinent, koji je po nekim procenama veliki kao dve Francuske, a po drugima čak kao dve teritorije SAD.

Na jednom od kasnijih putovanja Mur je zaključio je da tih komadića ima šest puta više nego bića koja pripadaju zooplanktonu. Šteta koju mogu da izazovu je ogromna. Nije samo u pitanju rizik da se ribe i ptice uguše komadima plastike, već je opasno to što delići otpada kao sunđeri upijaju teške metale i otrovne materije, a onda završe u ustima malih riba umesto hrane. Toksini potom idu dalje u lancu ishrane do većih riba, ptica i morskih sisara.

„Možete da kupite voće i povrće sa sertifikatom da je organski gajeno, ali nijedna ribarnica vam ne može prodati garantovano organsku ribu. To je naša zaostavština”, rekao je Mur.

Kad je reč o rešavanju problema, on je skeptik, jer bi, kako je rekao, svaka zemlja bankrotirala, a mreže za čišćenje bi uništile morsku faunu.

Ekipa od 30 članova, predvođena Dagom Vudringom, pokušaće da dokaže da se nešto ipak može preduzeti. Uz pomoć bespilotne letelice i robota za ispitivanje površine okeana, pokušaće da ustanove koliko je debeo taj tepih smeća.

Organizator je neprofitna organizacija Ošen vojidžis institut, a projekat je okupio okeanografe i entuzijaste iz San Franciska, Londona i Hongkonga.

Prema podacima Programa UN za životnu sredinu koji je podržao misiju, plastični otpad godišnje uzrokuje smrt više od milion morskih ptica i preko sto hiljada morskih sisara, u čijoj utrobi su nalaženi špricevi, upaljači, četkice za zube… Procenjuje se da u svakom kvadratnom kilometru mora ima 18.000 komada plastike, što ukupno iznosi preko sto miliona tona, a najveća koncentracija je upravo u severnopacifičkom vrtlogu.

Samo jedna petina okeanskog otpada, u kojem plastika učestvuje sa 90 odsto, izbačena je sa brodova, a sve ostalo je došlo s kopna.

Odlični uslovi da se „pomete” plastika postoje i u Južnom Pacifiku, Indijskom okeanu i severnom i južnom Atlantiku, ali nijedan istraživački brod nije proučavao te oblasti. Ukoliko se ova misija bude pokazala kao uspešna, sledeće godine će u čišćenje okeana krenuti veća flota, piše „Tajms”.

Krajnje rešenje problema je, ipak, na kontinentu. Potrošačko društvo mora da zauzme drugačiji odnos prema plastici kako ne bi ni stigla do okeana, kaže Vudring.

J. Kavaja

www.politika.rs