Energija za proizvodnju hrane

Najveće uštede energije u sistemu hrane se mogu postići: smanjivanjem upotrebe mineralnih đubriva za čiju proizvodnju se koristi velika količina energije, kao i smanjivanjem potrošnje goriva na farmi; smanjivanjem potrošnje visoko prerađene hrane, mesa i šećera; smanjivanjem preterane ambalaže za čiju se proizvodnju troši mnogo energije; efikasnijom praksom potrošača u kupovini hrane kao i u njenoj efikasnijoj termičkoj obradi u domaćinstvu; proizvodnjom dela hrane bliže njenom mestu potrošnje (lokalizacija hrane).

Posle višegodišnjih upozorenja stručnjaka da se svet suočava sa sve manjim rezervama nafte i ostalih fosilnih goriva, Andris Piebalgs, predsednik Komisije za energiju Evropske zajednice je početkom maja 2009-te upozorio zemlje članice da će cene nafte do 2013-te godine otići na preko 200 dolara za barel. On samo prenosi upozorenje Međunarodne agencije za energiju (IEA) da su zbog niske cene nafte izostala ulaganja u istraživanja i otvaranje novih izvorišta pa će sa oporavkom svetske privrede doći do nestašica i drastičnog povećanja njene cene. (1)

Kanadski ekonomski analiticar Jeff Rubin, poznat u svetu po izuzetno preciznim i tačnim predviđanjima o kretanju cena nafte, izašao je sa upozorenjem da će cena nafte već 2012-te godine doći na 225 dolara za barel. (2)

Najavljene nestašice i porast cena nafte posebno će ugroziti poljoprivredu i ukupni sistem proizvodnje hrane. Efikasnost moderne poljoprivrede je zapravo zasnovana na jeftinoj nafti: upotreba poljoprivredne mehanizacije i mašina, koje su smanjile procenat stanovništva zaposlenog u poljoprivredi kao i proizvodnja mineralnih đubriva i pesticida koji su omogućili rast prinosa – zahtevaju velike količine nafte, gasa i električne energije (koja se uglavnom dobija iz uglja).

Poznati svetski stručnjak za pitanja posledica krize nafte na ekonomiju, Richard Heinberg, navodi u analizi stanja američke poljoprivrede iz 2006-te godine podatke koji upozoravaju (3):

- na proizvodnju hrane u SAD odlazi oko 17% ukupno utrošene energije u zemlji;

- za proizvodnju hrane ‘od njive do trpeze’ za svakog pojedinačnog stanovnika SAD potrebna je energija ekvivalentna sa oko 1500 litara nafte godišnje;

- za svaku kaloriju proizvedene hrane utroši se u proseku oko deset kalorija fosilnih goriva;

Heinberg smatra da je zbog nastupajuće krize nafte nužna promena u američkoj poljoprivredi: smanjivanje poseda na veličinu od 3 do 50 jutara (acres) da bi se omogućilo veće učešće manuelnog ljudskog rada i rada životinja za vuču - umesto isključivog korišćenja mašina; smanjivanje učešća mineralnog đubriva i povećano korišćenje organskog đubriva; ovo će zahtevati povećanje procenta stanovništva zaposlenog u poljoprivredi – sa sadašnjih 1% na oko 15 – 25%.

U nešto starijoj ali veoma detaljnoj američkoj studiji, koja istina koristi podatke iz 1995-te godine, data je raspodela utroška energije u okviru ukupnog sistema hrane u SAD. Iako ova studija procenjuje da na sistem hrane u SAD odlazi oko 10% ukupno utrošene energije, raspodela utroška energije unutar ovog sistema je i danas aktuelna. (4)

Prema ovoj studiji na primarnu proizvodnju hrane na farmi tj. poljoprivrednom gazdinstvu, odlazi oko 21% energije ukupno utrošene u sistemu hrane; na pripremu hrane u domaćinstvima (frižider, termička obrada) odlazi najveći procenat – oko 31% energije utrošene u sistemu hrane; na industrijsku preradu hrane (processing) odlazi oko 16% energije; transport hrane troši oko 13% energije; na ambalažu se utroši oko 6% energije; komercijalni servis hrane (restorani, sistem brze hrane i sl.) utroši oko 6% energije; trgovina hranom (retail) troši oko 3,7% energije potrebne za celokupni sistem hrane.

Raspodela energije utrošene u primarnoj proizvodnji (na farmi tj. gazdinstvu) uključuje direktnu i indirektnu potrošnju energije i to:

Na proizvodnju mineralnih đubriva ide najviše – 29% od ukupno utrošene energije na farmi; Dizel gorivo za mehanizaciju – 27,3%; električna energija (na farmi) – 20,7%; benzin – 8,5%; za proizvodnju pesticida se utroši – 6,3% energije; prirodni i LP gas – 3,6% i 4,5%.

Prema izveštaju iz 2004-te godine (Congressional Research Service Report) u okviru utroška energije za proizvodnju mineralnih đubriva najveći procenat od 75 – 90% energije (prirodnog gasa) ide na proizvodnju azotnog đubriva. Zato se korišćenjem (u plodoredu ili međuredno) biljnih useva koji uzimaju prirodni azot iz vazduha i talože ga u zemljištu (pasulj, boranija, soja, detelina) mogu uštedeti značajne količine energije.

Prema studiji koju je uradio John Hendickson iz Centra za integrisane poljoprivredne sisteme (UW-Madison) najveće uštede energije u sistemu hrane se mogu postići:

- Smanjivanjem upotrebe mineralnih đubriva za čiju proizvodnju se koristi velika količina energije, kao i smanjivanjem potrošnje goriva na farmi;

- Smanjivanjem potrošnje visoko prerađene hrane, mesa i šećera;

- Smanjivanjem preterane ambalaže za čiju se proizvodnju troši mnogo energije;

- Efikasnijom praksom potrošača u kupovini hrane kao i u njenoj efikasnijoj termičkoj obradi u domaćinstvu;

- Proizvodnjom dela hrane bliže njenom mestu potrošnje (lokalizacija hrane).

Američki časopis National Geographic donosi u junskom broju 2009-te obiman prilog na temu hrane. (5)

Njihov prilog naslovljen sa “Svetska kriza hrane: Kraj izobilja” bavi se analizom stanja u svetskoj poljoprivredi u svetlu nastupajuće krize energije, nestašice vode i ostalih prirodnih resursa kao i uticaja globalnog zagrevanja – i traga za odgovorom kako obezbediti dovoljno hrane za deset milijardi ljudi do sredine ovog veka.

U sklopu tema posebno se izdvaja analiza stanja poljoprivrede u Pendžabu, žitnici Indije, i teškim posledicama koje je tamo ostavila industrijska poljoprivreda. Intenzivna obrada zemljišta sa korišćenjem mehanizacije i široko primenjenom irigacijom, uz intenzivno korišćenje mineralnih đubriva i pesticida, omogućila je u početku veliki porast prinosa uz po dve žetve godišnje. Na žalost, posle četrdeset godina primene ovakvog modela poljoprivrede došlo je do opadanja plodnosti zemljišta i drastičnog opadanja nivoa podzemnih voda; široka primena agrohemikalija za zaštitu bilja dovela je do porasta prisustva pesticida u vodi i zemljištu kao i u celokupnom sistemu hrane pa su povećana kancerogena oboljenja kod seoskog stanovništva; prisustvo pesticida je ustanovljeno čak i u mleku majki dojilja pa je povećana i smrtnost dece od kancerogenih oboljenja.

Autori zaključuju prilog sa preporukama iz izveštaja koja je uradila velika grupa stručnjaka pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Ovaj izveštaj “Međunarodna procena poljoprivredne nauke i tehnologije za razvoj” (IAASTD – International Assessment of Agricultural Science and Technology for Development - www.agassessment.org) označava kraj Industrijske poljoprivrede zasnovane na jeftinim fosilnim gorivima i traži zasnivanje novih oblika organske poljoprivrede koja podiže plodnost zemljišta i manje je štetna po svoju okolinu. Ovaj naučni izveštaj daje prednost malim farmama jer će nova ekološka poljoprivreda zahtevati više ljudskih ruku, odnosno veći procenat stanovništva u proizvodnji hrane.

O energetskoj efikasnosti: ljudi i mašine

Većina stanovništva danas, posebno gradskog stanovništva, ima odbojnost prema fizičkom radu. Oni fizički rad ljudi smatraju za stvar prošlosti i za neefikasan oblik obavljanja radnih operacija. Ovo ne bi trebalo da čudi jer su tokom prethodnog veka učeni da su mašine daleko efikasnije od ljudi i životinja – efikasnost mašina je označavana njenom sposobnošću da zameni neefikasni ljudski rad. Ipak, treba reći da je prema merilima industrijskog društva efikasnost označavala zamenu energije ljudi i životinja sa izuzetno jeftinom energijom dobijenom iz nafte i ostalih fosilnih goriva.

Nestašica i sve skuplja fosilna goriva će u velikoj meri promeniti merila efikasnosti u ovom veku.

David McKay, profesor fizike sa univerziteta u Kembridžu uradio je jednu izuzetnu studiju koja ukazuje na novi pravac u merenju energetske efikasnosti. (6)

McKay je sveo različite sisteme za merenje energije i rada (tone, litre, kalorije i sl.) u samo jedan sistem mera – kilovat čas električne energije (kWh). Na ovaj način on je omogućio niz interesantnih poređenja:

- ako je čoveku koji obavlja umeren rad potrebno za hranu oko 2600 kalorija dnevno, to predstavlja ekvivalenat sa oko 3 kWh/d (tri kilovat časa energije na dan);

- jedan prosečan automobil koji dnevno pređe oko 50 kilometara (prosečna kilometraža) utroši goriva čiji je ekvivalenat jednak sa 40 kWh/d.

Ovakvo poređenje ukazuje da je čovek energetski efikasnija “mašina” u poređenju sa mnogim pravim mašinama pa će u uslovima drastičnog poskupljenja fosilne energije ljudski rad kao i rad domaćih životinja dobiti sasvim drugačiju ocenu efikasnosti.

Odgovor na krizu: dva scenarija

Vlade u mnogim zemaljama sveta su već uspostavile stručna tela, odbore ili krizne štabove za analizu uticaja i donošenje predloga za prilagođavanje privrede i života na uslove energetske krize. Od saveznog do lokalnog nivoa, uključujući tu i stotine gradova u svetu, ovi stručno-politički timovi se bave analizom uticaja krize nafte na transport ljudi i dobara, proizvodnju i distribuciju hrane, funkcionisanja privrednih preduzeća ali i na sve druge aspekte života građana.

Evropska zajednica se isto tako nalazi u procesu ubrzane tranzicije ka nisko-karbonskoj ekonomiji koja će trošiti znatno manje količine fosilnih goriva. U toku su pripreme za promene u njenoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) i saobraćaju, a započeti su i razgovori na promenama u sistemu školstva i obrazovanja. Ceo razvijeni svet se nalazi u stanju ubrzanih promena i prilagođavanja na energetsku krizu.

Ova tranzicija je uslovljena i pretnjama koje dolaze od klimatskih promene i globalnog zagrevanja planete mada bi trebalo reći da su energija i klimatske promene uzjamno tesno isprepletane oblasti.

Kombinovani uticaj globalnog zagrevanja i krize fosilnih goriva posebno će pogoditi poljoprivredu odnosno proizvodnju hrane. Jedan od najpoznatijih stručnjaka Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i osnivač nekoko svetskih instituta, Lester Brown, iznosi u časopisu Scientific American zastrašujuću procenu o nemogućnosti svetske poljoprivrede da proizvede dovoljne količine hrane za narastajuću svetsku populaciju. (7)

U prilogu pod naslovom ‘Da li nestašice hrane mogu da sruše civilizaciju?’ Brown otvoreno sumnja da će desetine zemalja u razvoju moći da obezbede dovoljno hrane za svoje stanovništvo i smatra da će ovo dovesti do raspada državnih sistema, miliona izbeglica, opšteg porasta kriminala i širenja terorizma u svetu.

Iskustva prošlosti i priprema za budućnost

Gotovo sve istorijske civilizacije i kulture su propale zbog iscrpljivanja i uništenja prirodnih resursa od kojih su živele ili zbog klimatskih promena. Velike istorijske migracije naroda i ratna osvajanja bila su pokrenuta iz istih razloga.

U tom pogledu Kina je jedan od retkih svetlih primera u istoriji - tokom pet hiljada godina neprekinute istorije ona nije uništila svoje prirodne resurse i očuvala je plodnost poljoprivrednog zemljišta. Deo tajne o dugovečnosti kineske civilizacije je verovatno i u kineskoj tradicionalnoj poljoprivredi kao i u načinu spremanje hrane – zapravo celokupan tradicionalni sistem hrane u Kini je bio zasnovan na energetskoj efikasnosti:

- Tradicionalna kineska kuhinja je mnogo više zasnovana na kuvanoj hrani koja traži manje energije za pripremu nego što se energije utroši za pripremu hrane putem pecenja, kako je to uobičajeno u Evropi; pre termičke obrade meso se obično iseče na manje komade čime se isto tako štedi energija; ne samo u Kini već i u nizu drugih zemalja sa dugim istorijskim iskustvom umesto vekne hleba, na primer, peče se ‘somun’ ili ‘tortilja’ - zato što oni traže manje energije u pripremi za istu ukupnu težinu, i sl.

- Vekovima je tradicionalna kineska poljoprivreda koristila kao đubrivo (ili dodatak đubrivu) i fekalni mulj iz gradova – čime je zapravo vršena reciklaza fosfora koji je neophodan sastojak za rast biljaka i formiranje živih tkiva uopšte; fosfor je redak mineral u prirodi i nejednako je raspoređen na našoj planeti ali se zauzvrat nalazi u stalnom kruženju u prirodi (čovek kao i većina biljojeda izlučuju fosfor iz organizma).

Među iskustvima prošlih vremena koja bi mogla da pomognu u prilagođavanju na krizu energije trebalo bi pomenuti i Terra pretu, plodnu zemlju iz doline reke Amazon u Brazilu. Ovo zemljište je formirano ljudskom rukom – siromašno glinovito zemljište je đubreno drvenim ćumurom uz dodatak lomljene nepečene keramike, ribljih kostiju, ljudskog otpada i uz dodatak posebne vrste bakterija – i davalo je izuzetno visoke prinose vekovima, bez ikakvog dodatnog đubrenja.

Mnoga tradicionalna lokalna i istorijska znanja o obradi zemlje, uz očuvanje njene plodnosti, nestala su pod uticajem Industrijske poljoprivrede. Njena efikasnost jeste bila neosporna ali je bila kratkog daha: ‘dopingovanjem’ zemlje mineralnim đubrivima vremenom je oslabljena njena plodnost a dolazeća kriza energije otkriva njenu neodrživost u uslovima visokih cena nafte i ostalih fosilnih goriva. Zato će biti neophodno obnavljanje starih znanja u obradi zemlje – kao i ubrzano sticanje novih znanja.

“Mi obično projektujemo budućnost na osnovu znanja iz prošlosti”, kaže Lester Brown. Na žalost, budućnost pred nama je nešto o čemu ljudska rasa nema istorisko iskustvo. Ovakav slučaj udruženog efekta klimatskih promena, energetske krize i ekoloških razaranja – nije zabelezen u istoriji. Zato će, osim iskustva prošlosti, biti neophodna i nova znanja kao i hitna i neodložna ulaganja u sistem hrane da bi se sprečilo najgore.

Reference:

1. Piebalgs warns of looming energy crisis

2. A maverick’s message on oil (Jeff Rubin)

3. Fifty million farmers

4. Ecological Economics and the Food System

5. The Global Food Crisis: The End of Plenty

6. Without the Hot Air, by David McKay

7. Could Food Shortages Bring Down Civilization?

Ratko Karolić